ЈП ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА а.д. Пале расписује ЈАВНУ ЛИЦИТАЦИЈУ за продају основних средстава (теретно возило „ФИАТ ФИОРИНО“)
На основу члана 6. Правилника о организацији и начину провођења лицитације за продају основних средстава бррој 805/22 од 18.04.2022. године и Одлуке о продаји основних средстава број 3451/23 од 07.11.2023. године Комисија за спровођење лицитације оглашава ЈАВНУ ЛИЦИТАЦИЈУ за продају основних средстава. Предмет продаје: „ФИАТ ФИОРИНО“ година производње 2000. Пређена километража 207.449 километара. Почетна цијена 500 КМ. Лицитација ће се одржати у петак 15.12.2023. године у просторијама ЈП ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА а.д. Пале у улици Младена Тодоровића бр. 1 у Палама са почетком у 12.00 часова. Заинтересована лица предмет лицитације могу погледати у складишту материјала у улици Магситрални пут бб 11. и 12. децембра 2023. године у времену од 12.00 до 14.00 часова. Услов за учешће на лицитацији је подношење благоврмене и комплетне пријаве за лицитацију која обухвата уплату депозита као гаранацију озбиљности понуде у износу од 50 КМ. Уплата депозита се врши на рачун отворен код НЛБ Развојне банке број 5620120000258606 – сврха дознаке „уплата за лицитацију“. Образац за пријаву преузети у наставку текста или директно у просторијама ЈП ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА а.д. Пале у улици Младена Тодоровића бр. 1 71420 Пале. Пријава се предаје до 15.12.2023. године најкасније до 11.00 часова. Учесници у лицитацији су дужни да поднесу пријаву за учешће на лицитацији у затвореној коверти најаксније један сат прије заказаног јавног отварања понуда са назнаком НЕ ОТВАРАЈ – понуда за учешће на јавној лицитацији заказаној за 15.12.2023. године.
Vodovodni sistemi na području opštine Pale
Javnim vodvodnim sistemima izgrađenim na području opštine Pale gazduje J.P. „Vodovod i kanalizacija“ a.d., Pale. Vodovodni sistem čini više odvojenih tehničkih cjelina, raspoređenih na zasebne prostorne cjeline. Urbano područje naselja Pale i SRC Jahorina vodom za piće se snabdijevaju putem vodovodnog sistema koji u tehničkom smislu čini jednu cjelinu, a ostala područja, koja se organizovano snabdijevaju vodom za piće, pokrivena su posebnim vodovodnim sistemima. Prema tome, na području opštine u funkciji su sljedeći vodovodni sistemi: • Gradski vodovodni sistem Pala i Jahorinski vodovodni sistem; • Vodovodni sistem na području naselja Mokro; • Vodovodni sistem na području naselja Podgrab; • 20-tak lokalnih vodovodnih sistema koji pokrivaju u prosjeku 5-20 domaćinstava. OPIS VODOVODNOG SISTEMA NA PODRUČJU NASELjA PALE I JAHORINA Početak sistema je Stansko Vrelo koje se nalazi se na koti 1500 m n.m. Na ovom mjestu urađena je kaptažna građevina sa sabirnim rezervoarom od oko 10 m3. Voda sa ovog izvorišta LŽ cjevovodom prečnika 200 mm, dužine 450 m, dovodi se do sabirne komore na Vrelu Prače. Slika 1: Objekat kaptaže Stanskog vrela (foto: M. Kovač) Slika 2: Unutrašnjost objekta kaptaže Stanskog vrela (foto: M. Kovač) Vrelo Prače nalazi se na koti 1456 m n.m. Na ovom mjestu urađena je kaptažna građevina sa sabirnim rezervoarom od oko 90 m3 i pumpna stanica. Slika 3: Objekat kaptaže i sabirnog rezervoara Vrelo Prača i pumpna stanica (foto: M. Kovač) Veći dio vode se iz sabirnog bazena LŽ cjevovodom prečnika 325 mm (L = 4000 m) i LŽ cjevovodom prečnika 300 mm (L = 7000 m), gravitaciono transportuje do sabirnog rezervoara Bistrica. Manji dio vode se čeličnim potisnim cjevovodom, profila 200 mm, transportuje do rezervoara Mladost na Jahorini, odakle se gravitaciono, preko rasteretnih komora, transportuje do objekata. U rezervoaru Mladost se vrši hlorisanje vode. Iz rezervoara Mladost voda se pumpama i potiskuje do rezervoara Blizanci iz koga se vodom – gravitaciono snabdjevaju objekti na platou oko rezervoara Mladost. Slika 5: Rezervoar Mladost (foto: M. Kovač) Slika 6: Pumpna stanica Mladost (foto: M. Kovač) Izvorište Bistrica nalazi se na koti 1100 m n.m. Na ovom mjestu urađena je kaptažna građevina sa sabirnim rezervoarom od oko 10 m3. Voda sa ovog izvorišta, LŽ cjevovodom prečnika 200 mm, dovodi se do Sabirnog rezervoara Bistrica. U sabirnom rezervoaru Bistrica vrši se gasno hlorisanje vode. Jedan dio ove vode transportuje se prema Istočnom Sarajevu i naseljima na padinama Trebevića koja pripadaju Federaciji BiH. Ostatak vode se transportuje u vodovodni sistem Pale. Slika 7: Sabirni rezervoar Bistrica (foto: M. Kovač) Izvorište Vlahovići nalazi se na koti 1240 m n.m. Na ovom mjestu urađena je kaptažna građevina sa sabirnim rezervoarom od oko 100 m3. Voda sa ovog izvorišta, se PE cjevovodom prečnika 200 mm, (L = 1300 m) i poliester cjevovodom prečnika 300 mm (L = 1200 m), preko prekidne komore 1 i prekidne komore 2 dovodi do sabirnog rezervoara na lokalitetu Vrelo Miljacke čija je zapremina oko 20 m3. Slika 8: Prekidna komora 1 na transpornom cjevovodu Vlahovići – Vrelo Miljacke (foto: M. Kovač) Vrelo Miljacke nalazi se na koti 985 m n.m. Na ovom mjestu izgrađena su tri kaptažna objekta sa sabirnim rezervoarom od oko 20 m3. U sabirni rezervoar Vrelo Miljacke sakuplja se voda iz svih gore navedenih izvorišta. U ovom rezervoaru se vrši gasno hlorisanje i voda se LŽ cjevovodom profila 350 mm (L = 2700 m) gravitaciono transportuje u rezervoar Koran II (965 m n.m.). Rezervoar Koran II je dvokomorni, zapremine 2 h 500 m3. Iz prve komore voda se gravitaciono transportuje do prekidne komore Koran I (905 m n.m.), čija je zapremina 200 m3. Iz prekidne komore se snabdijeva prva visinska zona naselja Pale. Iz druge komore rezervoara Koran II vodom se snabdjeva druga visinska zona Pala. Slika 9: Kaptažni objekat Vrela Paljanska Miljacka (foto: M. Kovač) U okviru vodovodnog sistema Pala nalazi se i pumpna stanica Pribanj (922 m n.m.) odakle se voda transportuje do rezervoara Pribanj (2 h 50 m3) na 1030 m nadmorske visine, koji snabdijeva naselja treće visinske zone i u rezervoar Stolovaš (1130 m n.m.) odakle se snabdijevaju naselja četvrte visinske zone. Slika 10: Objekat pumpne stanice Pribanj (foto: M. Kovač) Iz sabirnog rezervoara Bistrica LŽ cjevovodom prečnika 350 mm, dužine cca. 12 kilometara,gravitaciono se transportuje voda do prekidne komore Brus (1139 m n.m). Uz prekidnu komoru izgrađeni su objekti dvije pumpne stanice od kojih je jedna u funkciji. Iz pumpne stanice na Brusu voda se transportuje u rezervoar Banka (1200 m n.m.), koji snabdijeva objekte na području Brusa. Osim u rezervoar Banka iz prekidne komore Brus voda se dalje transporuje i za snabdijevanje naselja na području opština Istočno Novo Sarajevo i Stari Grad (FBiH). Slika 11: Objekat prekidne komore i pumpne stanice na Brusu (foto: M. Kovač) OPIS VODOVODNOG SISTEMA MOKRO Vodovodni sistem naselja Mokro je izgrađen u periodu od 1978. do 1982. godine vlastitim sredstvima i radom lokalnog stanovništva. Do 2004. godine ovaj vodovodni sistem je funkcionisao kao lokalni vodovod, kada je predat na upravljaanje J.P. „Vodovod i kanalizacija“ a.d., Pale. Početak sistema je izvorište „Musina česma“ na koti 1178 m n.m. Zahvaćena voda sa ovog izvorišta se dalje transportuje do sabirnog bazena kaptaže „Javor“ (1151 m n.m.) i dalje sa zahvaćenim količinama izvorišta „ Javor“ u rezervoar Gradac. Ovaj rezervoar je zapremine 65m3 a nalazi se na koti 1030 m n.m. Sa ovog rezervoara se dio vode transportuje u distributivnu mrežu I zone snabdijevanja vodom a drugi dio u rezervoar „Paoci“. U ovom rezervoaru se sabiraju i količine vode koje se zahvataju sa izvorišta „Božića Vrela“ (1128 m n.m.). Ovaj rezervoar je zapremine 200 m3 a nalazi se na koti 967 m .n.m. Slika 12: Rezervoar „Paoci“ (foto: M. Kovač) 2015. godine u sistem je uključeno izvorište „Sedra“ (1125 m n.m.) i priključeno na dovodni cjevovod RZ „Gradac“-RZ „Paoci“. Iz rezervoara „Paoci“ vodom se snabdijevaju potrošači II zone snabdijevanja vodom, a vrši se i transport vode ka rezervoaru „Križevac“ (952 m n.m.), koji snabdijeva III zonu. Ovaj rezervoar je zapremine 200 m3. Slika 13: Rezervoar „Križevac“ (foto: M. Kovač) OPIS VODOVODNOG SISTEMA PODGRAB Naselje Podgrab i
Kvalitet vode za piće
Voda za piće koja se putem javnih vodovodnih sistema isporučuje u potpunosti odgovara propisanim uslovima, u smislu hemijske i bakteriološke ispravnosti. Prije upuštanja vode u javnu distributivnu vodovodnu mrežu nije potreban nikakav tretman, izuzimajući zakonom propisano hlorisanje vode. U svim vodovodnim sistemima vrši se svakosnevno hlorisanje vode, a ovlašteni radnici vodovoda svakodnevno, na različitim mjestima, uzimaju uzorke vode i ispituju prisustvo hlora u vodi. Količina hlora treba da je u granicama 0.2 – 0.5 mg/100 ml vode. Ukoliko je ova vrijednost manja, postoji mogućnost da se voda neće dezinfikovati a kod količine veće od propisane mogu se javiti posledice na ljudsko zdravlje kod duže upotrebe. Od strane Instituta za zaštitu zdravlja Republike Srpske – Regionalni zavod Istočno Sarajevo uredno se uzimaju uzorci i radi propisan broj hemijskih i bakterioloških analiza vode. Kvalitet vode se određuje prema uslovima iz Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Službeni glasnik Republike Srpske broj 40/03). Uzorci vode se uzimaju na izvorištima i na česmama na više lokacija na vodovodnoj mreži na tačno propisan način. Posebna pažnja kod praćenja kvaliteta vode se posvećuje školama, gdje se uzorci češće uzimaju.
Istorijski razvoj
Paljanski vodovodni sistem Organizovano snabdijevanje stanovništva naselja Pale i Koran kvalitetnom vodom za piće počelo je 1937. godine, za vrijeme Kraljevine Jugoslavije. Kaptirano je izvorište Paljanske Miljacke, koje je tada obilovalo čistom izvorskom vodom vrhunskog kvaliteta. Izgrađena je betonska kaptažna građevina na jednom od izdanaka vrela i cjevovod od livenog željeza, profila 100 mm, od kaptaže do naselja Kalovita brda. Na sistemu tada nije bilo rezervoara, niti su bile izgrađene unutrašnje vodovodne instalacije stambenih, poslovnih i javnih objekata koji su se nalazili na području naselja Pale. Korisnici su vodom snabdijevani putem 12 javnih česama. Tek 1957. godine izgrađen je prvi rezervoar na vodovodnom sistemu. Na Kalovitim Brdima, na koti 904 m.n.m. izgrađen je rezervoar zapremine 200 m3, kružnog presjeka, koji je u potpunosti zadovoljavao potrebe potrošača u tom periodu. Ovo je bio jedini rezervoar na vodovodnom sistemu naselja Pale, sve do 1990. godine. 1968. godine usvojen je Regulacioni plan naselja Pale, a hidrotehnička infrastruktura naselja Pale i Koran u tom periodu prikazana je u prilozima. Vodovodni sistem naselja Pale u tom periodu sastojao se od: rezervoarskog prostora ukupne zapremine 200 m3, glavne distributivne mreže od liveno-željeznih cijevi prečnika 150-200 mm u dužini od oko 2 km, distributivne mreže profila 1“-80 mm u dužini od oko 8,5 km i mreže kućnih priljučaka, profila manjih od 1“,oko 7,5 km. U periodu od 1970. do 1971. godine izgrađen je cjevovod „visoke zone“, od postojećeg livenoželjeznog cjevovoda prečnika 200 mm na Oštroj glavici do rezervoara na Kalovitim Brdima. Ukupna dužina cjevovoda je 5,7 km, a izrađen je od azbestcementnih cijevi (ovaj materijal danas nije preporučljiv za izgradnju vodovodnih sistema). U toku 1987. i 1988. godine na vrelu Paljanske Miljacke izvršena je dogradnja postojeće kaptaže, kao i izgradnja još jedne na nešto nižoj koti. Na taj način obezbijeđene su dodatne količine vode u kapacitetima koji se nisu mijenjali do danas. Zahvaćene količine vode iz sve tri kaptaže transportuju se u sabirni rezervoar zapremine 15m3. Pored dogradnje kaptaže, izgradnje još jedne kaptaže i sabirnog rezervoara u toku 1987. i 1988. godine, izgrađen je i objekat za hlorisanje vode i smještaj posade, tako da se na izvorištu nalazi 5 objekata kojima gazduje J.P. „Vodovod i kanalizacija“ a.d., Pale. Slika 1: Kaptažni objekti na izvorištu Paljanske Miljacke (objekat izgrađen 1937. godine i dograđeni dio sa lijeve strane izgrađen 1988. godine) U tom periodu otpočeta je izgradnja rezervoara visoke zone Pale, zapremine 2×500 m3, sa prilaznim putem i dovodom električne energije. Zavod za planiranje razvoja grada Sarajeva (u tom periodu grad Sarajevo se sastojao od deset opština, a opština Pale je bila jedna od njih) izradio je Predlog Urbanističkog plana Pale za period od 1986. do 2015.godine. Urbanističkim planom je predviđeno da se nedostajuće količine vode za piće, kao i količine koje bi trebale omogućiti dalji razvoj ovog područja, postepeno obezbjeđuju iz planinskih vrela sa padina Jahorine i Ravne Planine, uključenih u postojeći Jahorinski vodovodni sistem, iz kojih su se snabdijevali vodom za piće potrošači sa područja grada Sarajeva. Početkom 1990. godine započeta je realizacija programa predviđena donešenim urbanističkim planom. Započeta je izgradnja glavnog dovodnog cjevovoda, profila 350 mm, od izvorišta Miljacke do lokacije rezervoara visoke zone Pale II. Takođe su počeli radovi na izgradnju glavnog dovodnog cjevovoda sa pripadajućim objektima, od spoja na Jahorinski vodovodni sistem do izvorišta Paljanske Miljacke i izgradnja nedostajućeg rezervoarskog prostora za potrebe potrošača u prvoj visinskoj zoni urbanog područja Pala. Krajem 1987.godine stanovništvo područja Pribanj, MZ Pale, pokrenulo je inicijativu da se za ovo područje izgradi primarna i sekundarna vodovodna mreža i spoji na postojeći vodovodni sistem naselja Pale. S obzirom da se radi o visokom području, nadmorske visine od 940-1120 m.n.m., predviđeno je da se sitem razvija u dodatne dvije visinske zone, (treća- sa rezervoarom Pribanj- za područja od 940-1020 m.n.m. i četvra – sa rezervoarom Stolovaš – za područja od 1050 do 1120 m.n.m.). Devedesetih godina prošlog vijeka uslovi snabdijevanja stanovništva i privrede na području naselja Pale i Koran bili su veoma složeni. Vodovodni sistem u tehničkom pogledu, zbog nedovoljnog rezervoarskog prostora i neizvršenog zoniranja, nije omogućavao optimalne uslove snabdijevanja (kako u smislu izravnavanja potrošnje tako i u pogledu pritisaka vode u mreži). Pritisci vode u mreži u pojedinim zonama prelazili vrijednost od 10 bara. U tom periodu izvršena je rekonstrukcija dovodnog cjevovoda vrelo Paljanske Miljacke –RZ Pale II. Ukupna dužina cjevovoda je 2590 metara, a građen je od mješovitog cjevnog materijala (liveno željezo, PVC i čelik) profila 350 mm. Nedostajući materijal preduzeće je obezbjeđivalo od iz donacija humanitarnih organizacija. To je bio i osnovni razlog što je cjevovod građen od mješovitog materijala, jer je materijal po količinama i vrstama obezbjeđivan u skaldu sa objektivnim mogućnostima donatora. Pregledna karta vodovodnog sistema Pale 1990. godine data je u prilozima. Izgradnja rezervoara druge visinske zone Pale II koja je započeta je 1987.godine, a objekat je nepotpuno završen i stavljen u funkciju krajem 1988. godine. Početkom 2000. godine na rezervoar je dograđen prostor za smještaj posade koja radi na regulaciji protoka za prvu i drugu visinsku zonu snabdijevanja. Tada je kompletirana hidromehanička oprema u šiber komori rezervoara. Pregledna karta dovodnog cjevovoda od izvorišta Vrelo Miljacke do rezervoara druge visinske zone Pale II data je u prilozima. Početkom rata 1992. godine, prestala je svaka mogućnost daljeg nastavka proširenja i dogradnje vodovodnog sistema naselja Pale i bilo kakvih drugih investicionih aktivnosti u vezi sa razvojem hidrotehničke komunalne infrastrukture. Radovi na vodovodnom sistemu sveli su se samo na hitne intervencije i rješavanje havarijskih problema. Uslovi snabdijevanja vodom za piće bili su kritični. Stanje vodovodnog sistema i izdašnost izvorišta nisu omogućavali ni minimalne potrebe postojećih potrošača. Problem je iz dana u dan bio sve teži jer jer se povećao broj korisnika sa pristizanjem izbjeglog stanovništva. U prvoj polovini 1992. godine broj stanovnika u Palama znatno je premašivao broj koji je u predratnom periodu, na osnovu prirodnog prirasta, bio planiran za kraj dugoročnog planskog perioda (2015. godine 17.500 stanovnika). Prva faza izgradnje cjevovoda, koji spaja Jahorinski i Paljanski vodovodni sistem, otpočeta je 1996. godine. Izgradnja dovodnog cjevovoda nastavljena je 1999. godine, nakon što su obezbijeđena sredstva za nabavku
Опште информације
ЈП “Водовод и канализација“ а.д.Пале је организовано у складу са Законом о јавним предузећима („Службени гласник РС“ бр. 75/04 и 78/11) и Законом о привредним друштвима („Службени гласник РС“ бр. 127/08, 58/09 и 100/11). Јавно предузеће “Водовод и канализација“ а.д.Пале, под овим називом послује од 26. 12. 2006 године. Настало је трансформацијом ранијег ОЂКП “Водовод и канализација“ које је настало је реструктуирањем ОЂКП “ПАЛЕ“, 2000 године, у поступку реструктурирања мјешовотих комуналних предузећа у процесу приватизације државног капитала у овим предузећима. У складу са Законом о преносу права својине капитала Републике Српске у предузећима која обављају комуналне ђелатности на јединице локалне самоуправе (објављен у „Службеном гласнику Републике Српске“ бр. 50/10) а који је ступио на снагу 1. 1. 2011 године, извршен је пренос права својине на акцијама овог Јавног предузећа (65 % акција) у Централном регистру хартија од вриједности РС а.д. Бања Лука, са Републике Српске на јединицу локалне самоуправе – општину Пале, а такође код надлежног Окружног привредног суда у Источном Сарајеву у судском регистру код овог Јавног предузећа је извршен упис преноса права својине са Републике Српске на општину Пале. Основна ђелатност ЈП „Водовод и канализација“ а.д. Пале је снабдијевање потрошача хигијенски исправном водом за пиће и одвођење отпадних вода. Поред тога, ђелатност Друштва обухвата и контролу квалитета воде, одржавање, оправке и реконструкцију система водоснабдијевања, израду техничке документације за водоводне објекте, испирање и дезинфекцију мреже, оправку и баждарење водомјера, услуге специјалном механизацијом и сл.